Böcker utgivna av Urim Books USA

Görevim esnas¿nda "Tanr¿ nerededir?" veya "Bana Tanr¿'y¿ göster!" ya da "Tanr¿'y¿ nas¿l bulabilirim?" gibi say¿s¿z soru ve istekle kar¿¿lät¿m. ¿nsanlar bana bu gibi sorular¿ yönelttiler çünkü hiç biri Tanr¿'y¿ nas¿l bulacä¿n¿ bilmiyorlard¿. Oysa Tanr¿'y¿ bulabilmenin yolu, onlar¿n dü¿ündüklerinden çok daha kolayd¿r. Tanr¿'n¿n buyruklar¿n¿ ö¿renerek ve o buyruklara itaat ederek çok basit bir ¿ekilde Tanr¿'y¿ bulabiliriz. Her ne kadar pek çok insan bu gerçe¿i yüreklerinde biliyor olsa da, buyruklara itaat etmekte bäar¿s¿z olurlar çünkü Baba'n¿n bizlere olan derin sevgisinden ç¿k¿p gelen her bir buyrüun içinde mevcut gerçek ruhani önemi anlamazlar....

Postoji pri¿a napisana na univerzitetu u Rimu. Student nafakultetu koji je imao nekih finansijskih poteško¿a otišao je kodbogatog starog ¿ovjeka da poträi pomo¿. Starac ga je upitao gdje¿e potrošiti novac. Student je ponavljao da je to da bi završio svojestudije.„A onda?"„Ja moram da zaradim novac."„A onda?"„O¿eni¿u se."„A onda?"„Ostari¿u."...

Hriš¿ani dobijaju istinsku slobodujer oni nose plodove Svetog Duha,protiv kojih ne postoji zakon.Svako mora da prati pravila i propise u njihovim datim okolnostima. Ako oni ose¿aju da su takvi zakoni kao okovi koji ih vezuju, oni ¿e se ose¿ati optere¿eno i bolno. I samo zato što se ose¿aju optere¿eno ukoliko te¿e ka rasejanosti i neredu, to onda nije sloboda. Nakon što prepuste sebe takvim stvarima, oni ¿e samo biti ostavljeni sa ose¿ajem usamljenosti i na kraju ¿e ih ¿ekati ve¿na smrt.Prava sloboda je biti osloböen od ve¿ne smrti i svih suza, ¿alosti i bola. Taköe je i kontrolisati prvobitnu prirodu u takvim stvarima i da se stekne mö da bi je pobedili. Bog ljubavi ne ¿eli od nas da mi patimo na bilo koji näin, i iz ovog razloga On je zapisao u Bibliji näin na koji ¿emo üivati u ve¿nom ¿ivotu i pravoj slobodi....

Hriš¿ani dobijaju istinsku slobodujer oni nose plodove Svetog Duha,protiv kojih ne postoji zakon.Svako mora da prati pravila i propise u njihovim datim okolnostima. Ako oni osje¿aju da su takvi zakoni kao okovi koji ih vezuju, oni ¿e se osje¿ati optere¿eno i bolno. I samo zato što se osje¿aju optere¿eno ukoliko te¿e ka rasijanosti i neredu, to onda nije sloboda. Nakon što prepuste sebe takvim stvarima, oni ¿e samo biti ostavljeni sa osje¿ajem usamljenosti i na kraju ¿e ih ¿ekati vje¿na smrt.Prava sloboda je biti osloböen od vje¿ne smrti i svih suza, ¿alosti i bola. Taköe je i kontrolisati prvobitnu prirodu u takvim stvarima i da se stekne mö da bi je pobijedili. Bog ljubavi ne ¿eli od nas da mi patimo na bilo koji näin, i iz ovog razloga On je zapisao u Bibliji näin na koji ¿emo üivati u vje¿nom ¿ivotu i pravoj slobodi....

Viliuosi, kad skaitytojai pasieks Nauj¿j¿Jeruzal¿, išsiugd¿ dvasin¿ meil¿.Viena reklamos bendrov¿ Jungtin¿je Karalyst¿je sureng¿viktorin¿, klausdama, kaip grei¿iausiai nukeliauti iš EdinburgoŠkotijoje, ¿ London¿ Anglijoje, ir paskyr¿ didel¿ apdovanojim¿ üteisingiausi¿ atsakym¿. Geriausiu buvo pripäintas atsakymas:„keliauti su mylimu ¿mogumi". Keliaujant su mylimais ¿mon¿mis,net ilgas kelias atrodo trumpas. Taip pat, jeigu mylime Diev¿,mums nesunku vykdyti Jo ¿od¿ (Jono pirmas laiškas 5, 3). Dievasdav¿ mums ¿statym¿ ir liep¿ vykdyti Jo ¿sakymus ne tam, kadapsunkint¿ m¿s¿ gyvenim¿.¿odis „¿statymas", hebrajiškai „Tora", reiškia nurodymus irmokym¿. Tora paprastai vadinama Penkiaknyg¿, kurioje yraDešimt Dievo ¿sakym¿, bet ¿statymas ¿traukia visas 66 Biblijosknygas, kuriose Dievas sako mums, k¿ daryti ir ko nedaryti, k¿atmesti ir ko laikytis. ¿mon¿s gali manyti, kad ¿statymas ir meil¿neturi nieko bendra, bet jie yra neatskiriami. Meil¿ priklausoDievui, ir be mylin¿io Dievo mes negalime ¿vykdyti viso ¿statymo.¿statymas gali b¿ti ¿vykdytas tik meile....

Nadaju¿i se da ¿e ¿itaoci posjedovatiNovi Jerusalim kroz duhovnu ljubavReklamna agencija iz Velike Britanije organizovala je kviz zajavnost u kome su pitali koji je najbr¿i näin da se putuje izEdinburga, Škotska za London, Engleska. Oni su pripremiliveliku nagradu za osobu ¿iji bi odgovor bio izabran. Odgovor kojije izabran je: „putovati sa voljenom osobom." Mi razumijemo daako putujemo sa voljenim osobama, ¿ak ¿e i duge relacije izgledatikratke. Na isti näin, ako m i volimo Boga, onda nije teško dapraktikujemo Njegovu Rije¿ (1. Jovanova Poslanica 5:3). Bognama nije dao Zakon i nije nam rekao da odr¿avamo Njegovezapovijesti kako bi nam ote¿avao ¿ivot....

Pöas mojej slüby dostávam mnöstvo otázok, ako napríklad: „Kde je Boh?" alebo „Uká¿ mi Boha", ¿i „Ako sa mô¿em stretnú¿ s Bohom?" ¿udia kladú tieto druhy otázok, pretöe nevedia, ako ako sa stretnú¿ s Bohom. Ale cesta k stretnutiu s Bohom je ove¿a jednoduchšia, ako si myslíme. S Bohom sa mô¿eme stretnú¿ jednoducho tým, ¿e sa naüíme jeho prikázania a pod¿a nich konáme. Avšak, aj ke¿ si je mnoho ¿udí toho vedomých, nedarí sa im prikázania dodr¿iavä, pretöe nechápu skutöný duchovný význam zachytený v kädom prikázaní, ktoré je výsledkom hlbokej Otcovej lásky k nám....

Ob¿anská válka v USA dosáhla svého vrcholu 30. dubna 1863, kdy¿ 16. prezident, Abraham Lincoln, vyhlásil tento den jako den postních modliteb.„Dnešní strašlivé katastrofy mohou být trestem za h¿íchy našich otc¿. Byli jsme p¿íliš hrdi na náš úsp¿ch a bohatství. Byli jsme tak hrdi, ä jsme zapomn¿li modlit se k Bohu, který nás stvöil. Musíme vyznat h¿íchy svého národa a pokorn¿ prosit o Böí slitování a milost. To je povinnost ob¿an¿ Spojených stát¿ amerických."Jak velký v¿dce ¿ekl, mnoho Ameri¿an¿ celý den nejedlo a modlilo se....

S pöetkom 20. vijeka, veliki niz dogäaja je zauzeo mjestou opustošenoj Palestini u kojoj niko nije imao ¿elju da ¿ivi u tovrijeme. Jevreji koji su bili rasuti širom istöne Evrope, Rusijei ostatka svijeta pöeli su masovno da odlaze u zemlje punekorova, siromaštva, gladi, bolesti i mu¿eništva.Uprkos visokoj stopi smrtnosti zbog malarije i gladi, Jevrejinisu pali u iskušenje da izgube visoki stepen vjere i ambicije ve¿su pöeli da grade kibuce (mjesta za rad u Izraelu, na primjerfarme ili fabrike, gdje su radnici ¿ivjeli zajedno i dijelili sveposlove i zarade). Baš kao što je Teodor Hercl (Theodor Herzl),osnivä modernog cionizma navodio: „Ako to ¿elite, to nijeonda san," obnavljanje Izraela postala je stvarnost....